Šetnja po šumi (putopis)

Snimio Jovan Pavlović

Drugar Sale i ja krenusmo iz Beograda u subotu ujutro. Usput sam imao neke obaveze u Lapovu. Možda i to ispratim kroz fotografije, opise i dimenzije. Malo kasnije stižemo u Kruševac, a onda preko Golovoda i sela Buci stižemo na cilj. 

Piše: Veseli Bajker

Planinarski dom Žarko Žarić (ranije Limarev dom) nalazi se na lepom mestu i pruža dovoljno komfora za život planinara i drugih namernika. Pakovanje, preobuvanje, upoznavanje s domarom i savetovanje za šetnju. Dobili smo instrukcije da idemo novom stazom prema Beloj steni, a da se vratimo starom stazom. Iza doma počinje staza koja se brzo uključuje na šumski put. Na jednom mestu stoji tabla s dvojnim natpisom (Bela reka, Bela stena). Idemo ulevo i uživamo.

Još malo uzbrdo pa stižemo na tzv. kružni put. Njime idemo levo do skretanja prema Beloj reci. U pitanju je potočić, a ne reka, ali ovako se troši manje slova.

Uspon ide pored potoka, po klizavom kamenju i blatnjavoj stazici. Posle se skreće oštro udesno, a potom i ulevo.

Bukova šuma je dominantna. Svako stablo se bori za svoj deo sunca pa jurca u visinu zaboravljajući da se udeblja.

Snimio Jovan Pavlović

Znojim se, ali izlazim na više delove grebena i vetar probija kroz tanak duks. Ćutim i nastavljam dalje brzinom stare kornjače.

Posle izlaska do ogoljenih stena, staza me vodi ulevo prema mom cilju, Beloj steni. Visina joj je 1256 m n/v, a odozgo se prostire pogled od 270 stepeni. Pogled preko stene na sever.

Vetar je šibao sve jače, a stomak je zavijao. Presvukao sam mokre stvari i našao zaklon od vetra da nešto pojedem dok se pojavi moj, još sporiji drugar. Stižu i dva lokalna mlada planinara da na ovom mestu založe vatru i ispeku neko meso. Junaci. Nas dvojica se okrepismo, pozdravismo junake i krenusmo nazad. Sada idemo starom markacijom.

Stižemo na Sokolov kamen. Iako je Jastrebac veoma šumovita planina, ovde je zbog velikog nagiba omogućen ovakav pogled – pogled na istok i jugoistok.

Prelazimo preko šumskog kružnog puta i posle dvadesetak metara nailazimo na Mirčetovu česmu. Na ploči piše da je posvećena Miroljubu Milojeviću - Mirčetu koji je poživeo od 1950 – 1967 (baš kratko).

Sad je već pao mrak, mi se gegamo još 15-ak minuta do doma i kreću standardno dosadne stvari – hrana, priča, raspakivanje, pranje, spremanje za spavanje, još priče, propitivanje domara, gledanje TV-a...

Da je u pitanju lovački dom, završetak dana bi bio ovakav: Stižemo u dom, a tamo nas čekaju koleginice iz gostujućeg lovačkog udruženja. Baš su raspoložene za priču i još nešto. U parovima odlazimo da naših soba i ostajemo budni do kasno u noć. Ujutro se teško budimo, ali lepo nam je i toplo.

Šetnja po šumi – drugi dan

Satovi su pomereni unazad, ali mi to nismo iskoristili. Ustajanje, doručak, napuštanje sobe iako nam je domar rekao da će biti prisutan do kasno. Krećemo istom stazom koja se kasnije odvaja na drugu stranu.

Posle Mirčetove česme skrećem desno.

Staza je prekrivena lišćem da se šetači ne bi prljali. Gornji (levi) put ide pored žice koja ograđuje lovište. Može da posluži za bicikl, a odlična je za motokros.

Prolazim skretanje za Živkov kladenac, srećem dvoje planinara, nastavljam dalje.

Prethodne noći je padala kratkotrajna kiša. Mnogi listovi su sačuvali kapljice kiše za današnji dan.

Snimio Veroljub Milovanović Veve

Posle nekih 6-7 km izlazim na novi put koji je još u izgradnji. Širok je i dovoljno poravnat da njime bez problema prolaze i putnički automobili. Markirana staza ide nadesno. U šumi čujem brujanje nekog većeg motora koji zvuči kao reli mašina. Kasnije sam naišao na tragove nekog kvoda (kvadricikla). Na ravnom delu puta postoje oznake koje upućuju na Belijevu kolibu. Milorad Stanković – Beli je gospodin od 85 leta koji je čuvar i uživalac Jastrepca. Davnih dana je na tom mestu napravio zaklon koji se kasnije pretvorio u kolibu, nadstrešnicu za drva, šumski frižider itd. Unutra sam zatekao nekog njegovog drugara kako uživa uz vatru.

Snimio Veroljub Milovanović Veve

Vraćam se 30 metara uzbrdo na put i idem dalje. Staza dolazi do raskrsnice prema majorovoj česmi. Uzbrdo je česma, put ide ulevo pored nekog malog kamenoloma, a prava staza nastavlja desno kroz šumu, nizbrdo. Pravim grešku u koracima pa nastavljam putem. Vratio sam se posle 500 metara skretanja sa staze. Mogao sam i tim putem, ali nabio bih još par kilometara. Ovako je bolje. I lepše. Lovište je jedna velika kotlina u koju se spušta mnogo vodotokova.

Još malo sa staze. Naiđoše i trojica biciklista, redovnih uživalaca Jastrepca, koje sam kasnije sreo kod planinarskog doma.

Stomak se javio s velikom ljutnjom. Šta da radim, nego da tražim mesto za kantinu. Kod Simine česme je bilo lepo, ali previše blatnjavo. Produžih dalje još pola sata.

Našao sam odsečene jelove grane pa sam ih iskoristio kao suvu podlogu za ranac. Kad je nestala ova crvena materija produžio sam dalje.

Snimio Jovan Pavlović

Staza se u nekom trenutku odvaja od ograde lovišta i ide ulevo krivudajući prema putu. Delom se prolazi stazom zaraslom u mlade kupine i... hop, eto mene na putu.

Uživanje na sve strane. Pored vode je napravljeno lepo mesto za uživanje.

Put vodi kroz vodu, a pešačka staza preko vode (desno je mostić za dvonožna bića).

Jastrebac je predivna planina kojoj se treba vraćati radi boljeg upoznavanja. Postojanje smeštaja, mnogo pitke i tekuće vode, pitomost kraja, lakoća prilaza... jednostavno pozivaju na uživanje.