Moj putopis: Jastrebac - ''zmajska'' planina...
Jastrebac, planina kraj Kruševca,
opevana u brojnim legendama, pesmama, knjigama. Mene podseća na mesec maj i na zmaja,
pa je za mene 'zmajska', iako je pravilno zmajevita.
Jastrebac je vrlo stara planina,
rodopska, koja je postojala još u tercijaru i uzdizala se iz
tercijarnog mora kao veliko ostrvo. Njegov današnji izgled je
formiran prilikom nastajanja Alpa, Dinarida i Karpata.
Legenda kaže da je u davna vremena na
visokom i golom planinskom vrhu jastreb svio gnezdo. Sa grančica
koje je nosio u kljunu po planinskim goletima ispadale su semenke
bukve, breze, četinara. Vremenom je na tim mestima izniklo visoko
'jastrebovo' drveće ...
Jastrebovi i danas gordo kruže njenim
vrhovima...
Tako nastade najšumovitija planina
Balkana, kako ju je nazvao Josif Pančić, tačnije tako ova planina dobi ime - Jastrebac.
Zovu je još i zmajevitom planinom i
kolevkom zmajevitih junaka. Prema staroj legendi, potomci zmajeva
su despot Stefan Lazarević, Miloš Obilić, Marko Kraljević itd. Despot Stefan Lazarević je rođen u
neposrednoj blizini Jastrepca, u Kruševcu, tada prestonom gradu
Srbije.
(U narodnoj pesmi 'Carica Milica i
Zmaj od Jastrepca', je opevan 'zanimljiv' odnos između
knjeginje Milice i Zmaja od Jastrepca, gde se ona žali svom mužu,
knezu Lazaru, na Zmaja koji je svake noći pohodi i ljubi:
...''Malo vreme za tim postojalo,
Ode care na tanke čardake,
A carica na visoku kulu.
Malo bilo, za Dugo ne bilo,
Zasija se Jastrebac planina
A poleće zmaje od Jastrepca
Od Zmajevca od vode studene,
Te se primi uz Kruševo ravno
A doleće na bijele kule,
Te on pade na meke dušeke,
Zbaci zmaje ruho ognjevito,
Pa s caricom leže na jastuke.''...
I tako navodno nastade muško čeljade
u lozi Lazarevića, koje su svi željno iščekivali godinama,
decenijama... I svi su bili srećni i zadovoljni... Šalu na stranu, sve je to šašava
legenda, a naš Stefan, 'visok i lep' ljubi ga majka, sa zmajevima
jeste imao istorijske veze, ali kao jedan od osnivača Viteškog reda
Zmaja (nem. Drachenorden; lat. Societas Draconistrarum), pa je neuk
narod možda nešto načuo i odmah povezao i opevao kako je umeo... Druga legenda kaže da su ovde,
svojevremeno, na tajne sastanke kod dve sestre, Jelike i Jaglike,
dolazili Miloš Obilić i Boško Jugović.
I danas, poslednjih decenija ispredaju
se mistične priče koje bude maštu čitalačku o zakopanom turskom
zlatu, o zlatonosnim potocima, i o tome da Jastrebac u svojoj utrobi
krije misteriozno oružje koje je lično Nikola Tesla ostavio Srbima
u amanet...
Jastrebac i ja
Meni je ovo najvažnija i najdraža
planina, i sa velikom radošću pišem o njoj. Moj rodni grad, Kruševac je smešten
na 20 km od Jastrepca i rasla sam gledajući njegove vrhove
svakodnevno. I kad sam bila srećna, a naročito zamišljena, stalno
sam sa svog prozora ili terase gledala u njegove vrhove, kao da bi mi
oni dali odgovor na pitanje da li ću dobro uraditi pismeni zadatak
ili da li me dragi voli.
A kad bih se vraćala iz centra ili iz
škole, umorna, kad bi se u daljini pojavili vrhovi Jastrepca, znala
sam da sam blizu kuće i odmah bi mi bilo lakše. I danas, dovoljno je da pomislim na te
vrhove koje savršeno jasno čuvam u svojoj memoriji, osetim spokoj,
kakav imaju bezbrižna i voljena deca, iako odavno nisam dete i ne
živim blizu Jastrepca. Izleti prvomajski i svi ostali, sa
roditeljima, prijateljima, miris šume, neki slatki poljupci, neverovatan mir tišina, čak i moja veridba ili ženska svadba
se odigrala upravo na ovoj planini. Neraskidiva veza i ljubav za sva
vremena.
Geografski položaj Jastrepca
Jastrebac je planina koja se nalazi u
južnom delu Srbije, na prostoru između Niša, Aleksinca, Kruševca,
Blaca i Prokuplja. Sastoji se od dva masiva, Velikog i Malog
Jastrebca. Spada u 'stare' rodopske planine. Od Kopaonika je odvojen
Jankovom klisurom na reci Blatašnici. Najviši vrhovi su Velika
Đulica (1492 m), Pogled (1481 m), Zmajevac (1313 m) i Bela stena
(1257 m) koji predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i
Pomoravlja. Prevojem Grebac između Velikog i Malog Jastrebca vodi
put Prokuplje - Kruševac (preko Ribarske Banje).
Guste šume čine ovu planinu bogatom
vodenim tokovima. Do izletišta i veštačkog jezera na
650 metara nadmorske visine stiže se dobrim putem za petnaestak
minuta...
Jastrebac ima izvanredne klimatske
uslove (osunčanost tokom cele godine, sveže vazdušne struje i
nezagađenu sredinu) i upravo zahvaljujući ovako blagoj klimi i
raznolikosti flore i faune, pruža izuzetne mogućnosti za odmor i
planinarenje.
Predeli Jastrepca atraktivni su za sve
ljubitelje prirode - planinare, izviđače, sakupljače gljiva i
lekovitog bilja, zaljubljenike u biciklizam, lov, ribolov, šetnju. Omiljene planinarske maršrute
planinom Jastrebac su do "Bele Stene" (1257 m),
"Stracimira" (1390 m), "Maznice" (1140 m), kao i
izleti do "Majorove česme", česme "Dve sestrice",
stare crkve Sv. Petke, "Doline breza", srednjevekovnog
utvrdenja "Gradac".
Planina Jastrebac, svojom
konfiguracijom terena, predstavlja jedno od najboljih mesta za brdski
biciklizam u Evropi. Tome doprinosi i veliki broj izvora koji su
aktivni preko cele godine. Ono što svi gosti na Jastrepcu primećuju
je da se vožnja sve vreme odvija u hladovini i to svaki izlet čini
jako prijatnim. Javno preduzeće Srbijašume koje gazduje planinom
Jastrebac, između ostalih stvari kojima se bavi, radi i na
eksploataciji šuma. Mreža puteva koju prave na planini idealna je
za bavljenje ovim sportom i stvara potencijale za preko 1000
kilometara staza. Radi se o traktorskim putevima koji za početak
lako spajaju manastire i druga mesta koja su vredna posete.
Ova planina se odlikuje bujnom
listopadnom i četinarskom šumom. Dominira bukva, a po lepoti se
izdvajaju rezervat belih breza, ali i brojni vodeni tokovi, izvori i
potoci. U okolnim rečicama i potocima mogu se naći rečni rakovi i
slobodna pastrmka, što je znak izuzetno čiste vode. Za one koji
vole prirodnu hranu, Jastrebac obiluje mnoštvom samoniklog jestivog
bilja: sremuša (cremboša), koprive, maslačka, divljih jagoda,
jabuka i krušaka, raznih vrsta jestivih gljiva... koje je uz dobru
pripremu izuzetno zdrava hrana.
Jastrebac je bogat plemenitom divljači
o čemu svedoče nazivi pojedinih mesta kao: Sokolovica, Sokolov
kamen, Mečji jelak, Mečja stena, Srndalje, Lanište, Košutin
vir...
Posebnu atrakciju Jastrepca čini
izletište sa malim akumulacionim jezerom i izletničkim objektima
čija opremljenost i smeštajni kapaciteti mogu da ugoste i veće
turističke posete. Veštačko jezero omogućava kupanje u
letnjim mesecima, a ski-staza dužine 300 m sa ski-liftom uživanje u
zimskim mesecima. Ova staza spada u kategoriju lakih staza.
Nekada glavno kupalište za građane
Kruševca i okoline, jezero u centru odmarališta je danas zapušteno
i puno rečnog mulja. Njegove obale i hotel "Šator" bili
su glavna letnja destinacija Kruševljana. Tu su se organizovale
najpoznatije igranke. Hotel radi već tri decenije, a ni privatizacija
nije pomogla. Hoteli koje je nekada držala
kruševačka privreda, prešli su u ruke privatnih vlasnika, ali su
ugostiteljski objekti uglavnom zatvorenog tipa sa malo gostiju.
Od sportsko-rekreativnog sadržaja tu
su sportski tereni za tenis, fudbal, rukomet, košarku, biciklističke
staze za mountain bike, planinarske staze za šetnju i jednodnevne
izlete.
Ukoliko neko želi da produži svoj
boravak na Jastrepcu na raspolaganju su mu Hotel „Vila Merima“ i
„Trajal“.
Ono što je tužno u vezi sa ovom
planinom je da ona ima smeštajne kapacitete koji su uglavnom
nepopunjeni ili bolje rečeno, prazni, neki su već oronuli,
zamandaljeni, igrališta su retko puna, radi svega jedan kafić u
sklopu 'Vile Merima', o nekom sadržaju, radnjama da i ne govorimo.
Ali zato ima takvu prirodu, izvore, miris, mir i tišinu koji sve te
nedostatke tj. potrebe savremenog turiste nekako 'potkupi' svojom
čistom i nedirnutom lepotom, a za sve potrepštine morate skoknuti
do sela Buci ili Lomnica na par kilometara od izletišta ili do
Kruševca.
Ono što ovde možete je da se
naspavate u miru i tišini, nadišete čistog vazduha, napijete čiste
izvorske vode, išetate do iznemoglosti, i uživate u svemu tome. A
takođe možete i povezati nekoliko destinacija u kruševačkom kraju
i obići ih za dan ili dva.
Predlog: obilazak grada Kruševca - Donžon kula, Lazarica, Muzej, centar grada, Slobodište,
popodne Ribarska banja, kupanje i tamo
prenoćite. Zatim rano ujutru posetite prelepi
manastir Đunis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice, pa put Jastrepca gde provedete ceo dan
i onda u povratku sa Jastrepca posetite
manastir Naupara.
Put do Košutinog Vira zna mali broj
ljudi. Ovo božanstveno mesto sa pločastim stenama uz reku, koje je
oblikovala priroda poželeli bi mnogi hotelijeri uz objekte u
poznatim izletištima. Jastrebačka reka je leta 2012. sa
izuzetno visokim temperaturama imala temperaturu vode od dvadesetak
stepeni, što je činilo prijatnom za kupanje. Međutim, zbog malih
ulaganja ova destinacija je slabo posećena.
Na jastrebačkim rekama svojevremeno je
ispirano zlato. A današnji jastrebački potoci izgledaju tako kao da
su 'posrebreni'.
Mi smo proveli jedan zanimljiv deo
posebno radosnog hrišćanskog dana na Jastrepcu. I pošto je bio
Uskrs, odlučili smo se za najlakšu maršrutu oko jezera i potom do
crkvice svete Petke.
Naposletku, pisati post o Jastrepcu a
ne pomenuti knjigu ''Daleko je sunce'', Dobrice Ćosića, koju su sve
generacije đaka u Srbiji, počev od pedesetih godina prošlog veka
do danas, obrađivale u školskom programu kroz obaveznu lektiru iz
srpskog jezika, bilo bi nepotpuno jer su zahvaljujući baš njoj
mnogi đaci prvi put čuli za ovu planinu. Knjigu je pisac posvetio svojim ratnim
drugovima, borcima Rasinskog partizanskog odreda.
Knjiga ukratko:
Pritisnut jačim nemačkim snagama,
štab jednog partizanskog odreda odlučuje da odred napusti planinu
Jastrebac. Gvozden, seljak iz tog kraja, inače hrabri ratnik,
protivi se odluci i spreman je da radije napusti odred. U interesu
discipline, međutim, Gvozden je osuđen i streljan na licu mesta,
iako ga ceo odred žali...
Odlomak iz knjige:
...''Duva jugo i huji u bukovim šumama.
Riđi vrhovi bukava njišu se kao da ih miluju ogromni nevidljivi
prsti . Sunce se pomaljalo iza malog Jastrepca; po zrnastom snegu
proplanka pružala se blještava putanja, kao da se tog časa sunce
uspelo njom na tamni greben planine. Na plavom nebu, iznad Đulice,
diže se ogromni beli klobuk oblaka, kome vetar kida krajeve u sitno
pramenje i goni u meko plavetnilo pučine što se nadnela nad Rasinom
i Moravom i tamo dalje nad Srbijom. Iznad Pavla vije se jato vrana,
čavki, detlića, kreja i drugog šumskog ptičja, pijano od
plavetnila, raspaljeno vetrom i mladim januarskim suncem. Jato kriči,
gače, klikće i baca se u talase vetra.
Pavle, uzbuđen, duboko je udisao
šumski vazduh što je mirisao na bukovu koru i dugo gledao na
partizansku kolonu koja se polako pela uz planinu. Nikad se nije tako
dugo partizanska kolona pela uz Jastrebac. On je stajao i gledao u kolonu, pa
radostan lako požuri da je stigne. I izgubi se u njoj.''...
''Daleko je sunce''
Comments
Post a Comment