Izvor nadaleko poznate lomničke kisele vode već godinama zatrpan

Lomnička kisela voda poznata je po lekovitosti više od sto godina, mada ima pokazatelja da su izvor koristili još stari Rimljani. U prošlom veku ovo izvorište imalo je "uspone i padove", ali nikada nije bilo tako zapušteno i zatrpano otpadom kao danas.

Priča je počela pre Prvog svetskog rata kada je lekar Đoka Marković platio lokalnom "bunardžiji" da očisti baru sa koje su zahvatali vodu. Na dubini od dva metra pronašli su kamenu ploču, pa su posumnjali da su izvor zatvorili još Rimljani. Elem, doktor Đoka je tu, pored izvora, otvorio ambulantu, hotel sa trideset soba i izgradio kuće. O svojstvima vode se pročulo, pa je ova mala banja uvek bila puna.

Različiti vlasnici su se tokom godina koje su usledile smenjivali. Generacijama se opet najčešće prenosile priče o Englezima, koji su 1936. posetili ovo mesto i "Lomnički kiseljak" ocenili vrlo visokom ocenom i odlikovali ga. Pod nazivom "Lomnički viši" voda se prodavala po celoj Evropi. Dnevno je točeno po 15.000 litara, a poslednji vlasnici, porodica Rajković, planirali su da naprave banju koja bi lepotom zadivila svet. Litar vode koštao je 2,25 dinara, a tadašnji radnici su računali da je od svake flaše gazda zarađivao jedan dinar.

Rajkovići su bili veoma bogati, ali je njihove planove osujetio Drugi svetski rat. Voda i zemljište zatim su nacionalizovani, a potom i "upropašćeni", saznajemo od meštana. Sedamdesetih se neko dosetio izvora. Proradila je mala bela kućica u kojoj je bila punionica. Za meštane je bilo besplatno, a ostali su plaćali i čekali u redu. Krenule su ideje, a onda je ponovo sve stalo. Punionica je zatvorena, oko bunara su se gomilale prazne flaše, hartija i drugi otpad.

Prva etiketa za flašu “Lomničke kisele vode” 1905. godine

Sa sajta "Slike Kruševca"

Sud kruševački je odobrio ovu ilustraciju koja predstavlja: sa leve strane čoveka u sedećem položaju kako drži u desnoj ruci drvo oko koga je zmija sa glavom gore, a u levoj ruci drži flašu, sa desne strane naslikana je u istom položaju devojka koja u levoj ruci drži činiju, a u desnoj zmiju koja je upravila glavu ka činiji. Preko same slike stoji natpis “Prva svetska alkalo-murijatička mineralna lomnička kisela voda”, a ispod toga na dnu slike: “poruke i naplatu za glavnu ekspediciju lomničke vode izvršuje P. D. Petrović u Kruševcu”.

Po izveštaju suda kruševačkog ova voda lečila je od čak 16 bolesti:

1. bolesti organa za disanje,
2. bolesti organa za varenje,
3. otok jetre,
4. otok slezine,
5. bolesti žučne bešike,
6. bolesti bubrega i mokraćne bešike, a naročito pomaže pri akutnim hroničnim bolestima seksualnih organa oba pola, koja su usled zaraze došla,
7. od malokrvnosti i hloroze,
8. od škofuloznih otoka žlezda,
9. potpomaže resorciju zaostalih eksudata,
10. izvrsno pomaže rekonvalescencije posle teških i zaraznih bolesti,
11. sve bolesti seksualnih organa kod muških od impotencije ako nije došla od prirodne mane,
12. izvrsna je kod podagre,
13. kod dijabetesa može se smatrati kao jedini specifikum,
14. Rastvara sve sedimente i konkremente žučne i mokraćne bešike,
15. leči hronične kataralne infiltracije plućnih bolesti,
16. dosadašnji laringealni i bronhialni katar.
Analiza obavljena od državnog hemičara g. Marka Leko.
Tako piše u izveštaju suda kruševačkog koji je objavljen u “Srpskim novinama” 1905. godine.